In memoriam Michael Jackson

Evo nesto za sve ljubitelje Majkla Dzeksona


LINK

Razonoda

Evo malo razonode, za nekog potpuno nesto novo, za nekog vec vidjeno, nekom ce se svideti a neko ce misliti da je totalna glupost.. Ja sam uzivao, nabavio sam ceo koncert i fenomenalni su... Pozdrav

Lepe vesti...

Kako za koga... naravo.. lepe su za mene i dacu.. Uspeli smo da nadjemo Daci posao, lep posao, kancelarijski sa dobrom platom i u finoj firmi. Kod mene na poslu skoro sve po starom, sada sam poceo posle dve godine da radim i drugu smenu, huh, nije mi lako da se prebacim na taj rezim rada ali trudim se... Jos uvek smo u stanu o kom sam pisao u proslom postu, dobro je, resio sam net sto se da videti iz prilozenog, resio sam i da napisem ponesto, hehe, da ne bude da sam totalno lenj. Sada je skoro sve doslo na svoje mesto, dugove lagano i lakse sada vracamo sa dve plate, pocelo je da se kotrlja sto je najvaznije.

Za gikove :) jos uvek koristim win7 i veoma sam zadovoljan... Neki dan sam spustio mom kumu lan kabel (zivimo u istoj zgradi, on na 5-om a mi na 7-om spratu). Morao sam da se tarzanisem po krovu zgrade ali ima to sve svoje cari i prednosti... hehehe.. jedino moram sacekati da pocnem da radim prvu smenu kako bi mogli da se mrezimo malo :)

Sada je 12:39h ja sam ustao odavno po navici zbog posla i zujim po stanu ne znam sta cu sa sobom. Trebao bih da idem na pijacu i u prodavnicu ali ja sam kao kamenchina, uvek muke samnom, imas muke da me pokrenes al' kad uhvatim zalet imas muke da me zaustavis :) ... I evo obecavam da cim zavrsim ovaj post idem da kupim 'leba i da skoknem do pijace.

Ne znam koliko vas se seca mog posta o idealnom poslu... E pa samo da vam javim da to i dalje radi i da sam ja vec nekoliko puta dizao pare. Ako nekog zanima da vidi cime sam se ja to zamlacivao svo ovo vreme evo linka .

Sta jos? hm.. pa nista... dovoljno je ovoliko za sada... Pozdravljam vas sve do sledeceg puta nadam se da nece proci opet zilion godina.

Evo me opet posle zilion godina...

Najzad malo vremena, malo volje za pisanje i prilika da kazem nesto... Ne, ne garantujem da ce to biti nesto jako pametno ali garantujem da cu nesto reci.. Kao i uvek... Svasta se izdesavalo za ovo vreme od kako nisam pisao, i lepog i ruznog i bezveznog i onako vaznog i nevaznog... Ajd da krenem tamo gde sam stao zadnji put, kao sto sam i pretpostavio organizacija za prvi maj je pukla, izbila je "svadja" i velika razlika u misljenjima, nije uspelo kako su se mnogi nadali pa i ja, ali drustvo koje je uvek bilo za dobru zurku se naravno opet okupilo i bilo je i rostilja i zezanja. Daca i ja nismo mogli ravnopravno da ucestvujemo pa smo na kraju odustali od svega, jer smo dva dana pre toga morali da se selimo iz starog stana u jedan "novi", pa su se tu nagomilali razni i ne predvidjeni troskovi.. Ali smo kao i svi dobri drugari u nekom momentu otisli da obidjemo nase drugare koji su se lepo provodili na Majdanu. Ah da, vest od malopre, morali smo da menjamo stan, jer je nazalost stavljen u oglase za prodaju i nismo hteli da cekamo da se nadje kupac nego smo zeleli da se izmigoljimo sto pre odatle da ne bi posle sve "na vrat, na nos" selili i premestali.. Ispostavilo se da je nas novi stanodavac isto dobar covek i da smo uspeli da nadjemo neki zajednicki jezik i da se dogovorimo oko svega. Daca je definitivno ostala bez posla u "Ziperu" jer je zatvoren zbog loseg poslovanja i dugova, a isto tako je ostala bez te tri zadnje plate koje verovatno nece ni dobiti jer je vlasnik "Zipera" duzan i bogu i narodu. Ali zivot ide dalje, i nema tu mnogo razmisljanja, ili ti grizes zivot ili zivot grize tebe... Bili smo da podnesemo molbe za posao na nekoliko mesta, i sada smo u fazi cekanja, pa cemo opet ako nam se ne posreci... Sta jos? hm.. ne mogu sada bas da se setim svega sto se izdesavalo... Ah da, presao sam pre nekog vremena na Windows 7, i jos uvek sam pomalo skeptican, mada je primetno brzi od Viste koja je razbijala XP po brzini, i manje je "izbagovan" (bar koliko sam ja mogao da primetim) od Xp-a sa SP3. Sad u ovom novom stanu jos nisam resio internet, jer koristim Wifi, ali bice i to za koji dan. I tako, svasta nesto se izdesavalo, radilo se, selilo, zezalo... A bice jos bolje uskoro... Pa do tada, ajd uzdravlje drugari.

Organizacija na nivou...

Eto, secate li se moje price od pre par dana? One o organizovanju rostilja na Majdanu za 1. Maj? Secate se? E pa samo da vam javim da je postalo uzasno tesko organizovati masu... Nekada je to moglo mnogo lakse.. "Jesmo li svi za?", onda masa odgovara: "Jesmo!".. i dalje sve ide lako, sada kao da su svi nesto zbunjeni, svi bi nesto, niko ne zna sta bi, a ono sto im se predlozi i jeste dobro ali zavrcu nosom, pa onda kad treba da se organizuje kupovina mesa, nabavka prenosivog zamrzivaca, muzika... raspad... E zbog toga sam ja pre nekog vremena resio da prestanem da budem magarac koji ce da organizuje sve... I naravno nije mi djavo dao mira pa sam opet pokusao, i opet ista prica... Napravio sam grupu na Facebook-u i 80 clanova se prijavilo, ali kad je sad doslo do toga da se stvarno nesto treba mrdnuti guzom, od njih 80 ni traga ni glasa, svi bi nesto na gotovo, nije ni to problem da su azurni sa davanjem novca za meso i pice...Ali nisu... Tako da se ozbiljno razmisljam da batalim celu tu pricu sa Majdanom i da Daca i ja odemo kod mojih na selo i da sami pecemo rostilj ili tako nesto.. Videcemo sta ce da bude od svega toga na kraju.. Za sada im dam jos jednu sansu da se pomere s mesta a onda mislim samo na svoje dupe, oprostite na izrazu...

Pozdrav

Odlozen pocetak saradnje...

Nazalost prvo lose vesti, odlozen je moj pocetak saradnje sa portalom www.subotica.com.

Objasnjenje sledi...
Pre neki dan sam primio mejl od suvlasnika imenovanog portala kojim me pozivaju da ucestvujem u stvarno dobroj ideji, objedinjavanju i afirmisanju subotickih blogera. Smatram da je ideja veoma dobra, cak sam pokusao u par navrata da pokrenem takvu temu na raznim forumima i razgovarao sa jednim drugarom kako bi bilo dobro napraviti agregator subotickih blogova. Ali postoji jedan problem, njihova akcija je zamisljena u potpunosti kao volonterska i meni se to nije svidelo iz jednog prostog razloga, a to je ako sam dobro razumeo, da bi svi tekstovi napisani bili objavljeni samo kod njih na njihovom blogu, odnosno na njihovom sajtu pod kategorijom blogovi, i sada se postavlja pitanje... gde sam tu ja? Kako neko moze mene da afirmise i moj blog tako sto cu pisati postove koji se nece nalaziti na mom blogu i to za dzabe? Nemojte pogresno da me razumete, nije meni "dupe zinulo", ja bih pristao i na to ali da se recimo ne objavi ceo tekst nego samo deo a da se ostatak linkuje na moj blog, pa da i ja imam neke konkretne ne-materijalne koristi, ali da vidim plodove svog rada.

Da, ja znam da njihov portal ima 17.000 poseta dnevno, i to mi je spomenuto u mejlu kao argument koji je trebao da me nagovori da pristanem. Sve je to ok, ali ja sam odavno registrovani clan tog portala i bio sam veoma aktivan i na forumu i na chat-u a i na samom sajtu, i znam da se populacija sajta krece od 14 godina pa na dalje, i znam da vecinu cine mladje osobe od 20 godina, za koje smatram da ih vise interesuje upoznavanje nego citanje blogova i znam da otprilike ima 500 aktivnih korisnika koji ustvari naprave tih 17.000 poseta obilazeci svoj profil da bi proverili da li im je neko pisao ili ne. Dakle uzevsi to u obzir, meni je i dalje bolje da pisem na svom blogu i da se reklamiram na raznim agregatorima jer tamo dolaze ljudi koji dolaze sa namerom da citaju blogove.

Mozda sad zvucim pomalo agresivno i osudjivacki, i jesam ljut, ljut sam na los pokusaj da se uradi dobra stvar, nasli smo se u situaciji da svako vodi vodu na svoju vodenicu, ljut sam jer ce mnogi mladi ljudi pristati na to i mozda svoje dobre tekstove pokloniti nekom drugom a ne svom blogu i time sebe reklamirati kao mladu, sposobnu osobu i time sebi omoguciti napredak i boljitak u zivotu, nego verovatno pasti u zaborav.

No, svejedno, komunikacija izmedju mene i portala www.subotica.com je jos ostala otvorena sa mojom zadnjom porukom gde i dalje zelim saradnju i nudim pomoc, i pomoci cu koliko god i kako god budem mogao. Ali cu se isto tako boriti da popularnost za svoje radove sticu mladi ljudi, odnosno blogeri a ne sajt koji ih objedinjuje, jer jedino to smatram fer igrom i postenom saradnjom.

Muzika... Moj beg od realnosti....

Nekada muzika moze da vas povuce, duboko, daleko od stvarnosti i da vam pomogne da se iskljucite iz svakodnevnih problema koji vas okruzuju i pritiskaju. Ja volim muziku, mnogo, ne bih mogao da zamislim zivot bez nje, volim razlicite stilove i zanrove muzike, i nisu mi bitni, mene kao licnost ili osobu privlace pesme, i sve imaju nesto zajednicko, sve su pune energije, ritmicne, nekad mi prija da slusam muziku pretrpanu zvukovima a nekad vise volim minimalizam, vazno je samo da su pesme energicne, ne volim tuzbaljke ili romanticne pesme, one uspavljuju, umrtvljuju i zatupljuju um, volim elektronsku muziku, ali sam u stanju da satima slusam operu ili rok,ali mi je elektronska muzika prirasla srcu najvise, volim taj nazovi izazov koji ona predstavlja, mnogi je ne vole jer nisu u stanju da pohvataju sve zvuke i ritam koji je njen vazan deo. Ja sada imam slusalice na usima, pogoleme, pojacane do kraja, i slusam "operation blade" razbija mi bubne opne i ubrzava puls i tera adrenalin, tako dozivljavam muziku, u potpunosti kao psiho-fizicki ugodjaj... Mrzim tihu muziku...

Posao snova ...part 2

Bicu kratak, nema tu mnogo sta da se prica ionako. Kao sto sam spomenuo u prethodnom postu, ovaj posao zahteva samo malo vremena, maste i internet konekciju. O cemu se radi? Firma Vizioshop koja se bavi stampanjem slika po izboru na majice je u svoj program ubacila nesto sasvim novo na nasem trzistu, a to je mogucnost da svako sa imalo znanja photoshopa zaradi koji dinar a da ne ulozi nista osim malo vremena i truda. Naime, sada svako od nas ima mogucnost da se registruje na sajtu www.vizioshop.com i da posalje neke slike za koje smatra da ce se prodavati na majicama na nasem trzistu i da od svake prodate majice sa tom slikom zaradi lepih 118,5 dinara, sto ako se bacite malo na matematiku i nije tako lose... Hajde da krenemo od najbolje varijante, da ste recimo dobri u tome i da postavite dovoljan broj motiva kako bi se izdvojili iz mase statisticki, vi mozete da prodate i preko 10 svojih slika dnevno, ali uzmimo na primer samo deset slika, to je preko hiljadu dinara, pa puta tridesetak dana u mesecu, to je jedna jako lepa plata u danasnje vreme...! A najbolje od svega toga je to sto to mozete da radite iz svog stana, da se ne pomerite ni santimetar ako ne zelite, zatim, sto vizio preuzima na sebe prodaju, reklamu, isporuku i naplatu tih istih majica kao i isplatu vase zarade na sebe, i vi ne morate da brinete ni o cemu, cak ni o reklamacijama i povratu robe. Ja mislim da je to strava, i vec sam poceo da saljem neke svoje slike tamo i mogu vam reci da se majice prodaju i da sam vec imao nekoliko isplata (bio sam beta tester, pa za pricu znam od ranije, zbog toga imam nekoliko isplata) . Moje slike mozete pogledati na www.vizioshop.com/majice/bolle a vise detalja oko vase prijave, registracije i slanja slika mozete naci klikom na ovaj link
Pa eto, nadam se da sam uspeo da vam pomognem makar malo da zaradite i vi i da olaksate sebi zivot u ovim shugavim vremenima. :)

Zatisje pred buru...

Sad je vec proslo mnogo vremena od kako sam zadnji put pisao nesto na blogu. Postao sam malo umoran od svega i blog mi nije bio prioritet. Jos nismo uspeli da se izvucemo iz finansijske krize, blizu smo cilja, ali da bi se izvukli potrebno je da se odreknemo nekih stvari, i sto smo blize cilju znaci da smo se duze odricali, i sada mi je vec polako svega preko glave. Ali nisam se javio da bih kukao, javio sam se da najavim novi post, odnosno drugi deo posta "Posao snova".. necu ga danas napisati, pokusacu sutra... Danas nisam jos popio prvu jutarnju kafu, a kasnije ce mi biti guzva na poslu. Tako da sutra ocekujte nastavak onog posta gde cu vam otkriti kako da zaradite pare na lak i brz nacin a da ne ulozite niti dinar a ni mnogo truda... Pa do sutra drugari.. Uzdravlje

Galerija...

Nemam mnogo vremena da vam pisem sada, ali evo ukratko da vidite na sta trosim svoje slobodno vreme. Evo vam link do galerije na vizioshop-u gde sam postavio par svojih slicica i koje mozete da narucite preko tog sajta, mislim, ako vam se svidjaju, nije obavezno :)


Link je tu -> link

Vecna Lovista

Eh, dani..... ma, sta dani? Godine, prolaze... Svima nazalost, pa tako i meni, ma koliko god to zvucalo cudno ni ja nisam savrsen i meni isto tako prolaze godine i starim ... Uzas... Do pre neki dan nisam imao niti jednu sedu vlas na glavudzi ovoj mojoj a sada... lele... Imam sede kose, sigurno 30-40 dlaka... 100% sam siguran u to! I posto jos uvek nisam izmislio kako da zaustavim vreme , dosao i dan mog rodjenja, ustvari tek ce, za dan- dva, bem li ga, ne razumem se ja bas u te datume... Mislim da je 23.03. .. nisam siguran, bio sam jako mali kad se to desilo pa se ne secam bas najbolje... I punim celih 29 godina.... majko moja, kad li su prosle one 22. i 23. godina kad covek moz' da se zaebava do mile volje, i.. i ona 25. - 26. godina kad se malko ali samo malko "kao" uozbiljis? Pitam se gde sam ja bio kad se to se desavalo? Potpuno sam zbunjen....?!? I eto, vreme prolazi, vecna lovista su mi sve bliza i bliza, ali sta ces, to tako ide i tako mora da bude :)

Ljudski bezobrazluk

Koliko daleko seže ljudski bezobrazluk? Daleeeeekooooo! Svi ste verovatno čuli za izreku "zinulo mu dupe" ili "*ebo bi se za dinar" , mada ova zadnja nije bas u kontekstu ovog posta, reč je o pohlepi, ljudskoj neograničenoj pohlepi kombinovanoj sa bezobrazlukom. Nažalost nemam ništa lepo i smešno da vam pišem, mogu da vam pišem samo o ružnim stvarima koje mi se dešavaju u zadnje vreme, zato nisam ni pisao, dovoljni su moji problemi meni, ne moram i vas da zamaram sa time. O čemu se radi? Moja daca radi u Ziperu024 koji je u sklopu Magnotrona (neki debeli Zindović je vlasnik kako sam uspeo da skontam) I to je jedini market u kome radnici nemaju pravo da kupuju u njemu iz bojazni, valjda od kradje, u kome radnici nemaju nikakva prava, nemaju prava na slobodne dane i sve ostalo sto u drugim relativno normalnim firmama imaju. Gde radnici dobijaju otkaz, odnosno ne produzava im se ugovor (malo je ljudi u istoriji subotičkog Zipera bilo primljeno za stalno) za par minuta kašnjenja. Daci kasni plata već dva i po meseca, znam ja da postoje firme gde plata kasni i duže ali ni to nije u redu i to nije opravdanje da ovima kasni. Nema opravdanja za tako nešto! Sad, ni to ne bi bio problem da živimo u državi koja je normalna i gde mlad bračni par može sebi da priušti stan, da ne pričam o ostalom. Pa onda da od jedne plate možemo da platimo račune i da pojedemo nešto dok čekamo da i ona dobije platu, ali ne, ne živimo u takvoj državi i od jedne plate nas dvoje moramo da platimo stanarinu, da pojedemo nesto i platimo račune. Siguran sam da su mnogi od vas pokušali ovakvo nešto i da nisam jedini koji je poželeo da odrobija nekog jer mu je već preko glave problema, nemaštine i stvari o kojima čovek u svojoj 29-oj godini života ne bi trebao ni da razmišlja! I tako, dok me pritiskaju sve te stvari, a ima ih još samo ne želim da pišem o njima jer su malo ličnije, jednostavno nemam volje da pišem blog, doduše nemam volje više ni za šta. Pa eto, dok malo ne stanem na noge i ne oporavim se od svih ovih problema, želim vam sve najbolje i cujemo se.

Opravio sam genocid!

Da, opravio sam genocid juče i napunio bubašvabovski raj/pakao do vrha... Hehe, naime šta se desilo, pre nekog vremena su počele da nam se pojavljuju neke male smedje bube po kupatilu, pa po kuhinji pa na kraju krenule da osvajaju i spavaću sobu, ja sam krenuo sa laganim začepljavanjem rupa, slivnika i svega ostalog odakle su mogle da dodju, kada sam video da to ne pomaže i da ih ima sve više i više, počeo sam da usisavam kuhinju i stan svakodnevno (nisam imao običaj da to radim baš svaki dan) kada ni to nije pomoglo i kada sam video da su se veoma izbezobrazile i postale drske i nikako da shvate da nisu poželjne, kupio sam onaj raid sprej za bube, potrošio celu bocu spreja na stan od 40 kvadrata.. Meni nije bilo dobro kolika je koncentracija spreja bila u stanu... Ubrzo sam počeo da primećujem plodove mog rada, jedna po jedna su izlazile ošamućene iz svojih skloništa i naletale glavom na moje urolane novine :) priznajem, uživao sam! Ja sam inače miroljubiv čovek i retko kad pribegavam nasilju, ali samo kad se prisetim da nisam mogao da mrdnem po stanu, naročito noću a da ne vidim neku bubu. Užas... Sada, nadam se da cu moći da šetam mirno, i da noću idem da pijem vode a da ne moram da strepim da li mi je neka mala smedja buba u čaši... BLJAK!!!!!!

Ah da, jos jedna novost, počeo sam da nosim cvikere i moram priznati da sam sada vrlo sexy, nisam očekivao takvu promenu :) mada, mislim da mi se oči još privikavaju jer mi je malo vid zamućen bez obzira da li imam cvike ili ne, a do sada nikad nisam imao mutan pogled, osim kad sam slavio nesto al to se ne računa :)

E danas necu nista da pisem...!

Necu... umoran sam kao konj... i necu da pisem nista, a i oci me vec bole od glupog racunara i stvarno sam resio da danas ne napisem nista i cvrsto stojim iza svoje odluke, dobro sam promislio i ubedjen sam da imam pravo da odvojim jedan dan za sebe i da ne napisem nista....

Ajd zdravo!

8. Mart !

Sta je osmi mart? Ja bih rekao da je to dan kada treba da se pokaze postovanje prema majkama, zenama, devojkama... Njima koje brinu za nas, dok smo mali i ne mozemo sami, kad porastemo i mozemo sami ali nas mrzi, one brinu o nama kad smo na poslu, brinu sestrinski kad patimo zbog neke izgubljene ljubavi. One su tu, uvek su bile i bice uz nas.

Problem je sto je covek (muskarac) od pocetka hodanja na dve noge bio lovac, bio ratnik, vitlao macem i urlao na istog takvog divljaka ali s one strane brega ili livade. U ta vremena su muskarci bili cvrsti kao stena, neustrasivi, neobrijani i puni buva. Ne verujem da su emocije, neznost i paznja bile njegova jaca strana. Pa otud i takva (citaj nikakva briga o zenama), mada koliko sam uspeo da shvatim zadnji put kad sam se edukovao, da su u starom Egiptu, zene imale sva prava kao i muskarci, ali necu sada da ulazim u taj deo mitologije. Muskarac je to sto je radio, radio dugo i ucio svoje sinove da se dernjaju i polugoli vitlaju macevima i jasu konjove :) tako da je to postalo maltene genetski.

Mi muskarci (ne svi) volimo da smo mačo, da smo mi lovci, da smo mi kraljevi pecine kao u ona stara dobra vremena, decaci se igraju rata, kauboja i indijanaca, pubertetlije se vošte ispred kafica, oni malo stariji su zavodnici, dok su oni skroz matori sada vec posustali i postali smaraci. To nam je u krvi. Zene vole jake, sigurne muskarce, muskarce koji su egsistencijalno obezbedjeni. One su maze, one su nezne (ne sve) i one su zbunjene, ne znaju sta hoce.. One zele jakog muskarca, muskarca koji ce joj stajati iza ledja kad nastupe problemi, muskarca koji ce biti muskarac u svakom smislu te reci. I to zele da budemo 364 dana u godini, a onda zele da jednog dana sve to zaboravimo, da prestanemo da budemo takvi i da postanemo med i mleko, nezni, pazljivi, brizni, da ih obasipamo lepim recima i poklonima. I sad ja razmisljam, kako je to moguce? Aman, ne mozemo da se promenimo u jednom danu za 180 stepeni! Kako? Nije u redu da nam to radite! Znate li vi sta ocete? :)

Salim se.. Nije problem u promenama, svi smo sposobni za to, ali nekad je nacin na koji se to trazi od nas da uradimo los, ishitren i ultimatumski. Ali sad to nije bitno, dan nasih majki, zena, devojaka, sestara i drugarica se blizi.. Budimo muskarci, budimo dovoljno hrabri da pokazemo emocije, toliko da im kazemo da ih volimo, da im pokazemo malo neznosti pa cak i potrosimo nerazumnu sumu novca na apsolutno nerazuman poklon, pa majku mu, to je samo jednom godisnje :)

Jedan Težak Posao...

Vidjam na tv-u (necu da imenujem kanale) prikazuju teske, prljave i raznorazne poslove za koje ljudi ne znaju ili su im nevazni, znaju samo da imaju toplu vodu, da im se smece odnosi na vreme, da kanalizacija radi, da imaju struje u kuci/stanu. I rekao bih da su te serije popularne, da ih ljudi gledaju jer su poslovi...tako... egzoticni, i misle kako se sve to desava negde drugde, nekom drugom. E pa varate se, ima toga i kod nas, nisu svi bas profesionalni ( citaj: komunalci i putari) kao oni na tv-u, ali ima i onih koji skoro svakodnevno rizikuju zivot, sto iz ljubavi prema poslu, sto zbog osecaja odgovornosti prema drugima, sto zbog plate. Pre par godina imao sam tu srecu/priliku da isprobam nesto slicno, ni malo bezopasan posao, nekad cak opasan i po zivot. Radio sam u SuOnline-u, kod mog internet provajdera, i cesto smo se penjali po visokim zgradama i setali po krovovima i visili i balansirali i penjali se sa tonom opreme i alata, i bilo je situacija da me je bilo strah. Nemojte pogresno da me razumete, ja volim adrenalin i bilo mi je super ali nije ga bilo svejedno raditi. Sklopom okolnosti sam otisao svojim putem nakon nekog vremena i poceo da radim neki drugi posao, sto je sad nebitno, moj posao je sada laganica u odnosu na taj, ali jedan covek je ostao da ga radi. Mi smo i sada kao i tada dobri prijatelji, kucni prijatelji i cujemo se skoro svakodnevno. On je nastavio da rizikuje zivot penjuci se po krovovima sa rukama punim alata i opreme, jer znam da voli svoj posao, znam da voli to sto radi, ali isto tako znam da mu je stalo da sve to funkcionise onako kako je predvidjeno. Ljudi to uglavnom ne znaju, kada ga vide, vide ga u kancelariji za racunarom i cini im se kao obican radnik koji po ceo dan bulji u ekran i koji ih ne razume u njhovim problemima, ne znaju da on zna njihove probleme vezane za internet jer je taj internet tamo zahvaljujuci njemu. Znaci njegova specijalnost je bežični internet (wireless), on odrzava postojecu mrezu SuOnline-a , prosiruje je, postavlja novu opremu, odrzava postojecu i zamenjuje staru koja je zbog veoma brzog napretka tehnologije postala nedovoljno dobra da bi ostala tamo gde je. Dakle hteo sam da kazem da treba da se zapitate ponekad da li se neko muci i radi teske poslove za ono sto vi imate bogomdano i za ono sto smatrate normalnim, ima ljudi koji i u Srbiji rade teske poslove, samo treba pogledati kroz prozor. Zapitajte se malo, primetio sam da novi narastaji vise nemaju postovanja ni prema cemu i uzor su im ljudi koji ne radeci nista zaradjuju velike pare, niko vise ne zeli da se pomuci i potrudi da posteno zaradi svoj dinar i svoju platu. Gde su nestale vrednosti koje su nekad bile na ceni? Kuda ide ovaj svet? Zar su ljudi koji se muce za svoju platu, zar su oni koji vredno rade i rade teske poslove kao moj prijatelj postali vrsta koja izumire? Hajde stavite prst na celo i zapitajte se malo kuda ide ovaj svet?

Pozdrav...

Valkyrie the film

Najzad sam "skinuo" sa torrenta kopiju filma koji nije ocajnog kvaliteta nego cak sta vise vrlo dobrog kvaliteta. Valkyrie film i nije tako los koliko sam ocekivao da ce biti, jedno vrlo prijatno iznenadjenje. Necu pisati o samom filmu i razvoju dogadjaja jer ne zelim da vam kvarim uzivanje u gledanju.
Reci cu samo da je gluma dobra, izbor glumaca isto tako. Radnja je smestena u vreme pred kraj drugog svetskog rata i govori o petnaestom i poslednjem nesupesnom atentatu na Hitlera. Sad ce neki od vas (kao i ja pre nego sto sam pogledao film) reci da je film neki dosadan dokumantarac, ali ne, film je dobro organizovan, ima i napetih scena i akcije (nije bas onakva švarcenegerovska akcija) ali je ima. Tom Kruz kao glavni glumac umire (hteo sam reci iz gušta "gekne", ali sam pomislio da neki nece razumeti pa sam ipak napisao umire) sto je prilicno neuobicajeno. Ja inace volim te ratne filmove, nabijene testosteronom, mačo, ovo ono, i ovaj je sličan tome.

Moj savet je da pogledate film ako niste, mozda vam se i svidi.

Serije koje pratite

Ja nisam bas neki pobornik serijskih programa, ustvari imam neku blokadu kad neko spomene serije, verovatno jer mi na pamet odmah padnu one spanske sapunice i kuknjave. Imao sam nekada dobar mejl na tu foru pa sam obrisao i sad mi je jako krivo jer bih ga sada mogao postovati. Ali uglavnom je na foru : " Sta je vrhunac spanske serije? Kad Armando shvati da je sam sebi majka!". Ali ja pratim neke serije za koje smatram da su dobre, neke cak i fenomenalne. Pratim recimo Ghost whisperer, Star Wars, clone wars (animirana serija), pratio sam jedno vreme Lost ali su ga toliko zakomplikovali i razvodnili da sam izgubio interesovanje, obožavam da odgledam Simpsons, a takodje sam gledao Battlestar Galactica mada su i oni jako zakomplikovali i razvukli seriju pa sam takodje izgubio interesovanje, a od prve do zadnje epizode sam odgledao Star Track serijale, koji cine Star Track Next Generation, Enterprise (koji je ustvari hronoloski pre svih iako je poslednji sniman) zatim Voyager-a, pa Deep Space 9 i to su mi jedne od najdrazih serija, imam ih cak narezano na diskovima, recimo Voyager zauzima 14 DVD diskova :) .
Volim da odgledam ponekad i Ultimate Survival na Discavery kanalu. Dakle ja volim serije ali volim da pogledam dobre serije, interesantne i zanimljive.
Imam jedan mali program koji mi pomaze da pratim kad koja serija izlazi, odnosno kad se pojavljuju nove epizode. Program se zove TED ili torrent episode downloader, on ima listu serija koje se vrte trenutno po raznim televizijama i "zna" kad izlazi sledeca epizoda serije koju pratite i omogucava vam da je "skinete" preko nekog torrent programa, ja koristim mikrotorrent. Takodje vam omogucava da skinete i neku od prethodnih epizoda, vrlo interesantan program.

Koje vi serije pratite?

Tradicija nam je u krvi

Pa sada vec postaje tradicionalno nase okupljanje na Majdanu za 1.Maj, tu se obavezno nadje neki rostilj, glasna muzika, pice, dobra ekipa i zezanje toliko dobro da se prepricava do sledeceg prvog maja i sa nestrpljenjem ocekuje. Sve je pocelo prilicno naivno, niko od nas nije imao pojma kako ce se sve odigrati, upoznali smo se virtuelno na jedno Subotickom sajtu i poceli tamo i druziti, traziti nove ljubavi, prijatelje zezanje i slicno. Onda je jedan Voja organizovao javno i licno upoznavanje u centru grada, i tako je sve pocelo, malo nas se do tada znalo i licno, dvoje-troje, niko nije znao sve. Sada se znamo, vrlo dobro i svi smo dobri drugari. Uskoro ce opet 1.Maj i bilo bi dobro da se opet organizujemo i okupimo, jer smo se malo razisli, sto zbog posla, sto zbog ozbiljnih ljubavnih veza, sto zbog Facebook-a, svi tamo klikcu neke statuse i slicno i na Chat, odnosno mIRC su zaboravili iako je mIRC bio glavna stavka naseg druzenja i dopisivanja i razgovora, mislim, nismo mogli svi da se uvalimo kod nekog u sobu i da blenemo po ceo dan, pa sam ja malo razmisljao i shvatio da je jedini nacin ako zelim da pofatam celu ekipu da otvorim novu grupu na FB koliko to god glupo zvucalo, naislo je na dobre reacije. Pa eto, u nadi da cemo se opet lepo druziti uzivo na Majdanu pisem ovaj post, mozda ga neko procita, priseti se kako je to bilo u pocetku i pozeli da nas vidi ponovo.

Podrzavam....

Zao mi je sto je doticni Danilovic izabrao opciju da komentare na njegovom blogu mogu da ostavljaju samo osobe sa nalogom na Blogoyu pa moram ovako.. Napisao je dobar post, ima tu istine, ima tu svega, ali se generalno slazem sa tim, i podrzavam ideju da homoseksualizam ne treba da se promovise na javnim paradama skrnavljeci seksualne odnose potaknute osecanjima dvoje, troje pa i vise ljudi, broj nije bitan, nisu bitni ni akteri, bitno je to da tako nesto ne treba da bude na ulici jer ima tu i dece kako rece Danilovic, ja znam sta sam i to ne moze uticati na moju odluku, ali na odluku dece u razvoju moze... Poenta parade je sta? Da svi prepoznaju u sebi geja i to otvoreno priznaju? U redu... A sta onda? Ko ce da radja decu? Iz epruvete? Moze i tako, nije problem... Ali onda nemojte da tvrdite da je homoseksualizam nesto prirodno jer smo dosli do toga da to ne moze tako, nema buducih narastaja donesenih na svet prirodnim putem... Aha, eto, zarad opstanka civilizacije, zrtvovacete se pa ce neki gej muskarac da oplodi neku gej zenu pa ce onda ona da rodi dete koje ce biti gej i sve ce biti prirodno.. Aha, e sad mi je sve jasno, izvinite sto nisam odmah shvatio...
Ja kazem, ako ste gej, neka ste gej, ako zelite da svi to znaju i da vas potapsu po ramenu u znak odobravanja, onda ste i dalje gej ali ste u zabludi. Zasto bih ja vama odobravao homoseksualizam kad ni vi meni ne odobravate heteroseksualizam? Ha? Zasto? Necu! Ako ste gej, budite gej, budite ono sto jeste ali zadrzite to za sebe. Zasto izazivate ljude da upiru prst u vas, zasto pokusavate da izigravate mucenike, sirotane kojima niko ne da da se seksaju? A? Zasto? Ako se borite za seksualne slobode i prava, zasto ne dignete glas da zastitite zene koje imaju veoma potlacene polozaje u nekim kulturama i nemaju nikakva prava? Zasto? Zato sto vas je briga samo za vas i zelite da mi to odobravamo, eto zato.

Moje misljenje je izuzetno subjektivno, i veoma homofobicno, priznajem... Ali to sam ja.. Ako vi ne mozete da prihvatite mene kao takvog nemojte ocekivati ni da ja prihvatim gej populaciju kao takvu. Ne kazem ja da je to bolest niti da je poremecaj, nije me ni briga sta je, ali ako se borite za prava i ravnopravnost onda nemojte da budete sebicni i sa dvostrukim standardima! Borite se onda za svacija prava. Eto rekao sam.